Да ли је лето на друмовима опасније од јесени и зиме?

Ни јучерашњи дан није, нажалост, прошао без вести о трагичним погибијама учесника у саобраћају на друмовима у нашој земљи. На тај начин је од почетка године, према последњим подацима Управе саобраћајне полиције, живот изгубило више од двесто људи, уз опаску да је тај број мањи у односу на исти период прошле године, али и неминовну констатацију да је сваки изгубљени живот у саобраћају ненадокнадиво превелики губитак. Такође, није могуће отргнути се утиску да се - рекло би се парадоксално - страдање повећава са доласком лета и бољих услова за вожњу. Чини се да на психологију учесника у саобраћају више и на гору страну утичу опуштање и хрљење у забаву и одмор од магли, киша, снегова и леда. И то није нови феномен. Зашто је лето можда и опасније за вожњу од јесењих и зимских месеци и зашто камере на саобраћајницама, казне, па ни свакодневне вести о честим фаталним исходима не доприносе подизању свести о неопходности безбедне вожње, која је уједно и најбржа у смислу стизања на циљ пута - разговараћемо са пуковником полиције Златком Беленцанoм, помоћником начелника Управе саобраћајне полиције.

Европска централна банка планира да до краја 2029. године уведе стабилну дигиталну валуту. Њоме би потрошачи могли безбедно да плаћају у продавницама, на интернету или директно једни другима. Све би то било гарантовале европске монетарне власти. Такви планови представљају и геополитичку нужност у свету у којем америчка влада изненада мења трговинска правила, преко ноћи уводи царине или пооштрава контроле извоза вештачке интелигенције – у таквом окружењу, независност сопствене валуте постаје све важнија. Познато је да је Европа у великој мери зависна од америчких платних система, попут Vise и Mastercarda, а услуге мобилног плаћања као што су Google Pay, Apple Pay или PayPal стварају додатни ниво зависности. Шта увођење дигиталног евра значи за грађане и мала предузећа и да ли ће се примена те валуте односити и на Србију - Сандра Цвијановић је разговарала са Владимиром Васићем, финансијским консултантом.

У делу емисије посвећеном актуелним темама из света говорићемо о томе зашто се Беч сматра једним од најуспешнијих примера социјалне стамбене политике у Европи и не само у њој. Реализација најуспешнијег концепта стамбеног збрињавања у свету започета је још 1919. и траје све до данас. Са око 250 хиљада станова у власништву града, Беч је највећи станодавац на свету са многим генерацијама задовољних станара, не обавезно у стању нужде. О томе ћемо разговарати са некада колегом новинаром, а сада наставником у бечкој Политехничкој школи Дејаном Ристићем, који и сам живи у једном од бечких социјалних станова.

Уколико већ не знате, упознаћемо вас са једним правим малим рајем природе надомак Београда - туристичко-огледним пољопривреним добром "Мали Дунав" у близини Винче - живој макети реке Дунав, дугој више од хиљаду метара, а насталој у кориту бившег загађеног потока Шугавац, о којем се старају студенти и професори Пољопривредног факултета у Земуну, а међу њима, од самог почетка, и редовни професор Зоран Марковић.

Са вама - Елизабета Арсеновић