понедељак, 01.06.2026, 11:05 -> 19:51
30 година од првог ГМО производа у продавницама
Средином деведесетих година прошлог века, прехрамбена индустрија доживела је историјску прекретницу. На полицама америчких супермаркета 21. маја 1994. године званично се појавио Флавр Савр – први комерцијални генетски модификовани (ГМО) производ у историји. Радило се о парадајзу који је обећавао револуцију у укусу и трајању. Иза овог пројекта стајала је калифорнијска биотехнолошка компанија Цалгене. Њихов тим научника провео је пуну деценију развијајући овај производ, уз инвестицију од око 100 милиона долара. Проблем са класичним парадајзом био је познат свима: брао се зелен и незрео како би преживео транспорт, што је драстично уништавало његов природни укус. Научници су решили овај проблем тако што су генетском модификацијом искључили ген одговоран за стварање ензима који разлаже пектин и узрокује труљење и омекшавање плода. Производ се није дуго одржао на тржишту. Трошкови транспорта су били превелики, а купци су били сумњичави. Продавао се само три године. Каква је данас ситуација са ГМО и шта смо науцили за ове три деценије, разговарамо са проф. Др Владаном Пешићем са Пољопривредног факултета.
У ритму дана
Autor:
Николина Миљковић, Јелена Перендија Михајловић и Јована Обренић
Нова дневна емисија Првог програма Радио Београда која се емитује радним данима од 11:05 до 14:00 часова. [ детаљније ]
Србија се загрева знатно брже и више од глобалног просека. Наша земља се налази у једној од глобалних „врућих тачака“, где су промене климе најизраженије. Тренд раста температура доноси драстичне промене у годишњим добима, са све чешћим временским екстремима који директно угрожавају привреду, пољопривреду и свакодневни живот грађана. Климатске промене више нису претња из будућности – оне су наша стварност. О томе за Радио Београд 1 говори климатолог Александар Ваљаревић, professor на Географском факултету.
Србија је деценијама препознатљива као светска сила у производњи малина, али ове године суочавамо се са незапамћеном катастрофом на терену. Према најновијим проценама стручњака и асоцијација, овогодишњи род малине могао би да буде један од најслабијих у новијој историји и да износи тек до 15.000 тона — што је вишеструко мање у односу на прошлогодишњих 82.500 тона! У ритму дана говори Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача малина Србије.
Уредник и водитељ Николина Миљковић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари