Барон Минхаузен

„Био једном један немачки барон. Имао је дугачко име, једва човек да га изговори: Карло Фридрих Јероним од Минхаузена. (…) Умео је тако лепо да прича и да приче дотерује да његови слушаоци нису могли својим рођеним ушима веровати. Па ипак, сви су се правили као да нимало не сумњају у те лагарије и молили барона да увек прича све нове и нове пустоловине.“

Тако се упознајемо са главним ликом књиге чија је судбина помало налик самим причама од којих је састављена. Њен писац је био Немац, али је 1785. године прво објављена на енглеском, да би затим била преведена на више језика, укључујући немачки, и управо јој је тај, слободан превод песника Готфрида Аугуста Биргера донео славу. Слике пустолова који лети на ђулету, или се са све коњем извлачи из блата тако што увис вуче сопствени перчин, постале су део опште културе. Његове урнебесне измишљотине ради измишљотина нису само забавне причице којима, неким чудом, не пролази рок, већ су и живописни симбол несаломивог духа и оптимизма. Овај сналажљиви аристократа, који ни на небу ни на земљи не губи присебност, изналази решења за нерешиво, излазе из безизлаза, победе у поразима. Немогуће? Та реч за Минхаузена не важи. Чудо? Код нашег барона је заиста невиђено. Зачудиће га оно на трен, само да би се задивио својој сналажљивости и лудој срећи, а одмах затим ноншалантно ускочио у следећу пустоловину.

Како то да је толико вољен и данас? И како му одолети? Када свако од нас, макар дубоко у себи, крије једног неспутаног маштара, који чудо и даље уме да препозна и поздрави као старог пријатеља. Минхаузенов брк се доброћудно смешка оном делу нас који и у најцрњој ноћи још уме да се нада и никада не одустаје.

А истина? Барон нам се куне да се све десило баш тако како нам он казује. Чак се и љути на музејског водича који преувеличава и домаштава његова јунаштва. Јер, не може свако разумети нарочиту логику немогућег. У томе је главни лик наше приче – уметник.

„Не морам вам говорити, господо моја“, огорчен је славни приповедач, „колико су ми непријатне ове безочне лажи. Људи који ме не познају могу због овако очигледних лажи посумњати чак и у истинитост мојих дела која сам заиста починио, што би ме, као човека од части, веома болело и вређало.“

Наш гост из прошлости биће књижевни лик, путник и пустолов, вероватно најславнији барон на свету – Барон Минхаузен.

Аутор текста - Ханна Гадомски

Уредник и наратор - Мирјана Блажић

Глумац - Синиша Убовић