Чарлс Дикенс

Чарлс Дикенс никада није седео скрштених руку: написао је петнаест романа и на стотине чланака и прича, држао говоре, уређивао часописе, продуцирао аматерске представе и глумио у њима, изводио мађионичарске трикове, често читао одломке из својих дела пред публиком и водио две добротворне организације, једна је помагала неафирмисаним писцима, а друга бившим проституткама. Његови пријатељи су говорили да фотографије и портрети не приказују правог Дикенса, јер ниједан уметник није био у стању да на платно или слику пренесе динамику његовог лица и његов осмех. Облачио се елегантно, понекад гиздаво, али није био уображен нити склон афектацији. Избегавао је дружење са аристократијом и веома дуго одбијао да се упозна са краљицом. Није волео расправе и никада није водио главну реч. Волео је забаву и желео да свима учини живот бољим. „Трудио се и око најобичнијих ситница“, причао је после његове смрти један од пријатеља. „Увек је био ведар, насмејан и љубазан.“

„Он је био феномен, изузетак, посебан у сваком погледу“ писао је британски политичар лорд Шафтсбери после пишчеве смрти. Дикенс је у шали за себе користио надимак „Неупоредиви“ и био је у праву – са њим се нико није могао поредити. Писац Хенри Џејмс упознао га је 1867. године, током његове друге посете Сједињеним Државама и касније се присећао колико је било важно за младе људе његове генерације „да осете Дикенса све до ђонова својих ципела“.

У „Гостима из прошлости“ – најзначајнији енглески романописац 19. века, Чарлс Дикенс.

Аутор текста - Александра Јагодић

Глумац - Синиша Убовић

Музички уредник - Ненад Камиџорац

Наратор и уредник емисије - Мирјана Блажић