Миодраг Павловић

Своју прву збирку песама под називом ''87 песама'' објавио је 1952. године Ова збирка песама се сматра прекретницом у новијој српској поезији и она је у потпуности определила даљи животни пут Миодрага Павловића. Након ове књиге песама, која је, насупрот соцреализму, значила неонадреалистички протест, Павловић је посегао за ревалоризацијом наше неправедно запостављене песничке прошлости. Миодраг Павловић је у духовном сазвучју балканске традиције и живог преплитања митских и историјских наноса установио нов тип српског песништва.

Миодраг Павловић имао је водеће место у модерној српској поезији почев од већ култне књиге ''87 песма'' чије је објављивање 1952. означило дефинитивни раскид њега и његове генерације са наметнутим догмама, естетским и идеолошким, у стваралаштву. Био је изванредан зналац српске и европске поезије, и сјајан есејиста. Један је од најутицајнијих песника послератне српске књижевности. Његова поезија и есеји су објављени на свим европским језицима и неколико оријенталних језика.

Међу најзначајнија његова дела спадају збирке поезије „87 песама”, „Стуб сећања”, ''Октаве'', ''Млеко искони'', ''Велика Скитија'', ''Светли и тамни празници'', ''Хододарје'', ''Дивно чудо'', ''Улазак у Кремону'', ''Космологија профаната''...Антологија српског песништва коју је он саставио извршла је велики утицај на све оне који пишу и размишљју о српској поезији.

У вечерашњој емисији чућемо причу о животу и стваралаштву песника Миодрага Павловића.

Аутор емисије: Сања Чупић.