Јубилеј Института за трансфузију крви Србије - 80 година крвног пријатељства

Институт за трансфузију крви Србије је, безмало у дан, "вршњак" историјског догађаја који је одредио будућност и нашег главног града и целе земље, у данима зваршетка Другог светског рата. Наиме, само четири дана по ослобођењу Београда од немачке окупације, 24. октобра 1944-те, у њему је основан Завод (како, иначе, неки и даље називају институт) за трансфузију крви, тада као Савезна војна установа. Први добровољни даваоци крви били су учесници Народноослободилачког рата. Историја организованог давања крви у Србији, додуше, почиње и десет година раније, 1934. године на Хируршком одељењу Државне болнице у Београду, успостављањем прве такве специјализоване службе. Данас је Институт за трансфузију крви високоспецијализована, научноистраживачка и наставна здравствена установа, референтна за област трансфузиологије. Велики јубилеј института повод је да се боље упознамо са свиме што је делатност рада тима запослених стручњака и научника, који је у јавности највише препознат преко позива за добровољно давање крви у кризним периодима и ситуацијама, а који је много више од тога. Прилика је ово и да говоримо о крвном пријатељству, синтагми ретко коришћеној у нашем историјском и географском окружењу, у којима је - потпуно супротно - крвно непријатељство саставни чинилац колективног памћења. Саговорница нам је др Милица Дукић Новаковић, специјалиста трансфузиолог, рукодилац Службе за прикупљање крви, тестирање и производњу продуката од крви и начелник Одељење за испитивање и контролу крви давалаца.