Премијера

Вељко Петровић: Повратак

Година је 1918, рат је при крају, српска војска напредује са Солунског фронта и ускоро треба да уђе у Ниш пошто су се Бугари већ повукли. Потпоручника Милана Стајића чекају мајка Стоја и сестра Љубица. Њима су јавили да им је син одн. брат повређен и да ће у Ниш стићи са рањеницима. Љубица стално излази на главну улицу и распитује се и међу француском и међу српском војском за брата. Мајка спрема храну за војнике пред које Љубица излази ишчекујући брата. Када се он коначно појави, обистињују се Љубичине најгоре слутње – њен брат је у једној од битака код Лерина изгубио вид јер су му пушчани куршуми погодили очи. Вељко Петровић кроз потпоручника Милана Стајића проговара не само о правој вредности живота већ и о личним животним просветљењима до којих, иронично, човек стиже кроз ужасе рата. Јер потпоручник Стајић на крају врата, потпуно слеп, види више и цени живот на други начин од оних који имају чуло вида.