понедељак, 20. мај 2024, 11:55
Постан пасуљ
Јовановићи су били вредни и поштени. Никада никоме нису остали дужни нити су икога увредили, а другима су помагали колико су могли. Све празнике прослављали су као прави домаћини, али се код њих никада није постило. То и не би била нарочито важна ствар, да се госпођа Нада, од скоро удата за Стеву Јовановића, није почела осећати нелагодно у друштву других жена из села. Посебно кад би се у време поста међу женама повео разговор о томе какав су посан оброк спремале, размењујући притом рецепте и савете. У таквим разговорима госпођа Нада није могла да учествује, а волела је, и те како, да води главну реч. Зато једног јутра Нада саопшти мужу да ће се у кући наредних седам дана постити. Иако су постојале сумље у вези с таквом одлуком, Стева пристаде, јер је супруги било тешко противречити. Тако госпођа Нада, као што је и иначе бивало, истера своје. Међутим, сваки посан ручак завршавао би се Стевиним негодовањем, а најгоре је дошло кад се на столу нашао пасуљ, омиљено јело у кући Јовановића. Врти Стева кутлачом по лонцу, безуспешно тражећи коленицу и ребарца, па прекорно упути супруги питање какав је то пасуљ.
„Посан“ - рече жена.
„Посан? Па зар пасуљ без коленице?!“ - љутито узвикну Стева, затим устаде и изађе из трпезарије.
Након тог дана Стева поче све мање да негодује уз оброке, које готово да није ни јео, и увек би после ручка журно излазио из куће. И… такво понашање пробуди сумљу код госпође Наде.
Глумац – Никола Којо
Аутор текста – Аница Јовановић, мастер студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)
Емисија Српски на српском емитује се током дана у следећим терминима - 04:55; 07:55; 11:55 и 22:30
Ово издање можете чути поново на таласима Првог програма Радио Београда 22. и 31. маја.
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари