Платформе за доставу хране невидљиве за актуелне законе

Дигиталне платформе за испоруку ресторанске хране у Србији бележе сталну узлазну линију, како у приходима тако и у ширењу и запошљавању радника. Међутим, због застрелости прописа, увидом у званичне изворе немогуће је добити одговоре на основна питања: колико платформи за доставу хране има у Србији, колико ресторана и продавница сарађује са њима и да ли су услови уговарања и пословања повољни по ова мала и средња предузећа, да ли потрошачи плаћају фер цену ресторанске хране коју наручују, колико курира ради преко платформи и под којим условима итд. Центар за истраживање јавних политика био је недавно домаћин округлог стола „Дигитално пословање и заштита конкуренције: регулација платформи за доставу хране у Србији“ на којем је изнет читав сет предлога за унапређење законских решења, који би били усклађени са недавно заокруженим нормативним оквиром ЕУ за регулисање јединственог дигиталног тржишта. Детаље ћемо чути од Тање Јакоби, извршне директорке Центра за истраживање јавних политика.

Од распада Југославије прошло је више од три деценије а земље које су некада чиниле јединствену државу, данас деле готово идентичне демографске показатеље, суочавају се са ниским наталитетом, старењем становништва, повећањем година у којима жене рађају прво дете и високом емиграцијом. Са изузетком Словеније, у свим земљама бивше Југославије присутна је депопулација, а ако се наставе постојећи демографски трендови, у нашој земљи ће до 2050. године живети свега четири или пет милиона људи, а готово целокупно становништво биће сконцентрисано у Београду и Новом Саду, истакнуто је на међународној научној конференцији „Становништво у постјугословенским земљама: (не)сличности и перспективе”, одржаној у организацији Друштва демографа Србије, у сарадњи са Центром за демографска истраживања Института друштвених наука и Географским факултетом у Београду. Наш саговорник је Иван Маринковић, демограф и сарадник Института друштвених наука.

Анализирамо какве су могуће последице одлуке америчког Конгреса да, после вишемечног одлагања, одобри издашну помоћ Украјини од 61 милијарду долара, по многим анализама, у задњи час. Истовремено Руске снаге су, први пут после дуго времена, извеле врло успешан напад код Очеретина, стратешког места које може имати кључну улогу за даље освајање остатка Доњецке области. Свестки медији офанзиву тумаче као намеру Русије да појача предност на линијама фронта пре него што Кијеву почне да стиже дуго чекано оружје. Да ли су обе сукобљене стране почеле трку са временом и може ли наредни месец да наговести исход рата на истоку Европе питамо војног аналитичара Влада Радуловића.

У рубрици "Из Тонског архива" поводом сто година Радио Београда, слушаћемо део интервјуа који је за наш програм 1961. године дао књижевник Стеван Јаковљевић.

Са вама, Јелена Видић.