Срећа и благостање, између мерљивих података и личног осећаја

Прошле седмице објављен годишњи барометар благостања изазвао је доста пажње наше јавности, јер се показало да је у периоду између 2021. и 2023. међу 143 земље Србија забележила највећи скок, за чак 69 позиција у односу на период 2006. и 2010. године. Таквом резултату највише је допринела висока позиционираност на листи најсрећнијих народа у категорији млађих од тридесет година, где су млади из наше земље заузели треће место у свету, одмах после Литваније и Израела. Учесници студије питани су о приходима, колико дуго очекују да ће имати здрав животни век, колико могу да се ослоне на људе око себе, степену социјалне изолације, поверењу међу другима и колико се осећају прихваћени у својој заједници. У овом истраживању бројне развијене земље забележиле су велики пад, па је један од закључака да се млади у многим земљама суочавају са превременом кризом средњих година. Колико су овакви резултати изненађујући, шта је права мера среће и шта још држава може да учини да побољша положај младих нека су од питања за Миљану Пејић из Кровне организације младих Србије.

У јуну се одржавају избори за Европски парламент. Један од најважнијих демократских дефицита овог тела ЕУ је низак одзив грађана већине земаља чланица на „европске“ изборе. Зато је уочи овогодишњих избора посебан акценат ставиљен на потребу да се млади заинтересују да изађу на биралишта. Првобитна идеја да позната кантауторка Тејлор Свифт пропагира излазак младих на европске изборе, упркос њеној огромној популарности, није наишла на добар пријем, јер је - Американка. Следећа идеја, да се путем поп културе допре до младих, боље је прихваћена, али само као начин да се појам европских избора учини видљивим. Не само млади, међутим, упозоравају да би укључивање инфлуенсера могло кампању за ЕУ изборе да учини суштински површном. О овој теми разговарамо с Милом Бајић, из SHARE фондације.

У току је Недеља солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације чији је циљ подизање свести о овим проблемима широм света. Група припадника ромске и већинске заједнице, учествује у јединственом програму "Амбасадори против антициганизма“ чији циљ је да се скрене пажњу на специфичан облик расизма према Ромима – антициганизам. Детаљније у прилогу Гордане Нешовић.

Наша свакодневица одавно се не може замислити без аутомобила. Аутомобил је од свог настанка крајем 19. века био више од обичног објекта потрошачког друштва. А причу о аутомобилима, њиховим власницима, шоферима, дамама за воланом и уопштено о аутомобилизму и свему што прати његов развој од пионирских дана до данас, уз богату архивску грађу, сабрао је у књизи „Аутомобил је слобода – Историја развоја аутомобилизма у Србији 1903–2023” др Марко Миљковић, историчар, научни сарадник Института економских наука и гостујући кустос Музеја аутомобила у Београду. Као је речено на представљању књиге, циљ аутора био је да се анализирају историјски и друштвени процеси који представљају основу и позадину развоја аутомобилизма, јер њихово разумевање доноси нови поглед на развој читавог српског друштва у последњих 120 година. Гост Магазина је аутор, др Марко Миљковић.

Са вама, Јелена Видић.