Уочи 25 година НАТО бомбардовања СРЈ - „Хуманитарна интервенција“ - Грделичка клисура

Последњи балкански рат у 20 веку водио се за Косово и Метохију и завршен је НАТО бомбардовањем Србије. Пре 25. година, 24. марта, НАТО авијација је бацила прве бомбе на СР Југославију. У акцији, која је цинично дефинисана као хуманитарна интервенција, западна коалиција је током 78 дана испустила тоне бомби на цивилне, привредне и војне објекте. Уништена је инфраструктура и страдало више хиљада људи. Грделичка клисура и путнички воз били су једна од мета. На железничком мосту преко Јужне Мораве била је наша новинарска екипа.

Југословенска идеја рођена је половином 19. века. Држава СХС, односно Југославија створена је у 20. веку. Као државна заједница нестала је почетком овог века. Упркос томе, југословенство као идеја, историјска чињеница, политичко искуство, па и идеологија, присутни су и даље у региону, или такозваном ex ју простору. Државе настале из Југославије и њихове нове елите, углавном користе историјски ревизионизам сагледавајући заједничку прошлост. Савремена српска историографија недавно је, после дуго времена добила свеобухватно дело, које Југославију и све њене фазе разматра са различитих аспеката и из више углова. Институт за савремену историју објавио је књигу “Југословенска држава 1918-2006.”. Њен аутор др Милан Гулић гост је Магазина.

Сукоб на истоку Европе ушао је у трећу годину. Једна од последњих иницијатива која би могла да утиче на даљи ток рата долази из Париза. Француски председник Емануел Макрон најгласније заговара идеју о слању трупа НАТО пакта Украјину, иако у својој земљи нема подршку за то. Који су Макронови мотиви, да ли иза његове идеје стоје и друге чланице тог војног савеза и какве би биле последице у случају слања НАТО војске у Украјину, то су питања за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића.

У јеку короне, пре три године, усвојен је Закон који се бави питањем родне равноправности и, између осталог, дефинише обавезну употребу родно сензитивног језика. Његова примена почиње 1.јуна и подразумева драконске казне за оне који га не примењују. Овоме су се оштро успротивиле Српска православна црква, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика Српске академије наука и уметности. Представници ових институција у јануару су тим поводом организовали први, а пре неколико дана и други научни скуп - оба у Народној библиотеци у Београду. Тврде да је увођење такозваног родно осетљивог језика противно Уставу, али и српској традицији. Правне, лингвистичке и етичке аргументе против родно сензитивног језика слушајте у теми Марине Бајић.

Аутор: Ана Томашевић.