Микропластика - претња опстанку целокупног живота на земљи

"Ја, ја носим пластично одело/ и пластика је моја храна/ можда сам пластичан и ја" - певали су "Идоли" још далеке 1981. и, ко зна, можда наслутили (или знали) да ће стихови њихове песме четрдесетак година касније постати истина наших живота, јер не само да живимо окружени пластиком, која је после бетона и челика, највише употребљаван материјал на свету, већ је она и у нама. Реч је о микропластици која није нека специфична врста пластике, већ било који комад тог материјала мањи од пет милиметара, који опстаје у окружењу, посебно у воденим екосистемима где доспева из различитих извора. Као појам је у употреби од 2004. године од када се отприлике повећава и интересовање науке за проблеме које микропластика изазива код свих живих организама, па се данас увелико зна да је, у различитим степенима, свеприсутна, чак и код фетуса у мајчиној утроби, утичући негативно на ДНК. У времену пред нама, предстоји велика борба са проблемом загађења микропластиком, а међу првим системским потезима је одлука Европске комисије о забрани продаје и дистрибуције производа који садрже микропластику која је ступила на снагу 15. октобра, што ће највише погодити произвођаче козметичких производа у које се, због бољег ефекта, микропластика додаје намерно. О томе колики је значај те одлуке, какви ће бити ефекти и када бисмо могли да их очекујемо, као и можемо ли се макар некако сами борити против присуства микропластике око нас, али и у нама, разговараћемо са докторком биолошких наука Сањом Јеремић, заменицом директора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду.