Ћале и море

Кад ћале оде на пецање, мислим постаће Хемингвеј. Ловиће сабљарке и на све стране прскаће 20 нијанси плаве боје. Дува ветар, а он стоји на прамцу своје Пилар. Баш љигав почетак, али тамо нема где да се седне, а ветар се увалио сам, да најави кишу. Грегорио Фуентес мора да буде комшија Јоца Кмеза, јер нема ко други. Жена нема. Или да буде нека, и Хемингвеј је водио своје, да се прави важан. Ако је има, боље да буде нека похабаног лица, зарозана и с лепим рукама. То јој је доста лепоте. На палуби ужад, у кабини решо, кревет и два улубљена црвена лончета с туфнама. Да похабана нема одакле да пије. Док она тражи џезву, њих двојица сустижу ветар и од мамаца праве марионете. Вијугају прободени глумци на крајевима најлона и сви мисле - рибе су глупе, повероваће да чим зинеш, храна ти упадне у уста. Кад верују људи, што не би и рибе?