Столетна мапа књиженог Београда

Овим записом анонимног аутора, који је начињен у 19. веку, започињемо  емисију Код два бела голуба у којој ћемо слушати причу о столетној књижевној мапи Београда. Чућемо како су неки књижевници 19. и 20. века осетили и доживели Београд, и како су видели његову будућност.  Биће речи и о томе како поједини, нама савремени писци виде овај град у 21. веку, и у коликој се мери то њихово виђење поклапа са гледањем у будућност њихових књижевних претходника. Чућемо шта су  о Београду записали Светолик Ранковић, Симо Матавуљ, Милутин Ускоковић, Бошко Токин, Иво Андрић, Милош Црњански, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић, Стојан Новаковић, Владимир Пиштало, Мирјана Ђурђевић и Љубица Арсић.  Овим записом анонимног аутора, који је начињен у 19. веку, започињемо  емисију Код два бела голуба у којој ћемо слушати причу о столетној књижевној мапи Београда. Чућемо како су неки књижевници 19. и 20. века осетили и доживели Београд, и како су видели његову будућност.  Биће речи и о томе како поједини, нама савремени писци виде овај град у 21. веку, и у коликој се мери то њихово виђење поклапа са гледањем у будућност њихових књижевних претходника. Чућемо шта су  о Београду записали Светолик Ранковић, Симо Матавуљ, Милутин Ускоковић, Бошко Токин, Иво Андрић, Милош Црњански, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић, Стојан Новаковић, Владимир Пиштало, Мирјана Ђурђевић и Љубица Арсић.   Водимо вас, дакле, на путовање кроз простор: видећемо како су поједини књижевници доживљавали грађевине, тргове, улице; људе и културу, који сви заједно чине овај град; али вас водимо и на путовање кроз време, у којем се укрштају и преплићу прошлост, садашњост и будућност Београда. 

Аутор емисије: Тамара Крстић