петак, 22. нов 2024, 20:00
Реприза
Софија Цоца Ђорђевић
Београд је 26. јула 1908. године био у великој жалости. Животну и позоришну сцену напустила је глумица Софија Цоца Ђорђевић. За непуних 28 година живота успела је да оствари велики број улога, само у Народном позоришту било их је сто двадесет, и да постане миљеница Београда. Један критичар је рекао да је она прелетела као ужарени метеор кроз културну и друштвену историју старог Београда, остављајући за собом зрачан траг.
На вечни починак глумицу је испратио велики број људи. Опроштајне текстове у штампи објавили су најумнији људи тог доба, између осталих Богдан Поповић и Милан Грол; лирским надахнутим некролозима огласили су се песници Владислав Петковић Дис и Антун Густав Матош. Тог дана када је умрла, по мишљењу многих, завршила се једна епоха позоришног живота Београда спочетка 20. века.
У вечерашњој емисији ''Код два бела голуба'' говоримо о глумици Софији Ђорђевић, коју су људи звали једноставно - Цоца. Рођена је и одрасла у глумачкој породици: отац Веља Миљковић био је глумац и редитељ, а мајка Јелисавета (Савка) такође је била глумица. Цео свој кратки век Софија је провела на позорници или у њеној близини. Као глумица, углавном је живела за један идеал: реалистичку глуму без декламовања и разметања, па је створила у београдском позоришту један нови стил, један нови лик жене уметника.
Постала је узор млађим глумицама. Глума без афектације, уздржаним гласом и мимиком, као и гестикулацијом, са отменом дикцијом и савршеним књижевним изговором - по томе су били препознатљиви њени сценски наступи. Својом глумом, и својом личношћу, Софија Цоца Ђорђевић је очарала људе, и постигла да је заволе толико да су о њој, њеним улогама и њеној смрти говорили са уздахом дуго година након њеног одласка.
Аутор емисије: Војислав Карановић.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари