Нуклеарна електрана Запорожје: све што би требало да знамо

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) оценила је да "не постоји непосредна опасност" за нуклеарну електрану Запорожје после оштећења бране Каховка у Херсонској области. Рушење бране је једна од највећих индустријских и еколошких катастрофа у претходним деценијама. Иако је из безбедносних разлога обустављен рад нуклеарке, стручњаци страхују да би постројење могло остати без воде која је неопходна за хлађење свих шест реактора, упркос томе што су сви затворени. О томе како спречити могуће нукеларне инциденте са трагичним последицама разговарамо са Иваном Виденовићем, ванредним професором на Физичком факултету и консултантом Међународне агенције за атомску енергију.

Како се заштитити од природних непогода које су на глобалном нивоу у порасту? Више од милијарду и по људи изложено је деловању неке од њих. Подаци упозоравају да више од 70 одсто ученика основних и средњих школа у целом свету живи у зонама ризика. У Србији су најзаступљеније поплаве, бујице и клизишта. Да ли су наши ђаци кроз наставу довољно едуковани да адекватно реагују у кризним ситуацијама? Гост др. Марко В. Милошевић, научни сурадник Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.

Доступност иновативних лекова у Србији најмања је у Европи, показују подаци истраживања Европске федерација фармацеутске индустрије и националних асоцијација (ЕФПИА) који су представљени у Београду. У Србији је општа смртност у 2019. години износила 14,6 на хиљаду становника док је европски просек исте године био 10,8. Просечан људски век у Србији износи 74,2 године док је у најразвијенијим земљама ЕУ 82 године. Колике су шансе да се у скоријој будућности најефикасније терапије учине доступним нашим грађанима питамо Бојана Тркуљу, директора Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа“.

Уредник и водитељ Дијана Иванов Кадић.