Читај ми!

Павле Паја Јовановић

Један од највећих српских сликара Павле Паја Јовановић рођен је 16. јуна 1859. у Вршцу. По одликама његових композиција, историчари уметности сматрају да је типичан представник академског реализма. Уз Уроша Предића и Ђорђа Крстића сматра се најзначајнијим представником реализма у српском сликарству. Захваљујући изузетно богатом опусу са преко 1099 дела, а нарочито делима са темама из народног живота и историје, снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.

Београду се Паја Јовановић увек враћао, а 1950. године започео је преписку са управом Музеја града Београда о својој ликовној оставштини и отварању легата. Желео је да Београду остави ''оно што би вредело чувати" од његовог рада и алата како би се направио један атеље, соба мајстора, занимљива за гледаоце који би желели да више сазнају о њему и његовом делу. Данас је таква соба мајстора доступна свим љубитељима уметности, у Улици краља Милана бр. 21 на четвртом спрату. Паја Јовановић умро је 30. новембра 1957. године у Бечу. Београду се Паја Јовановић увек враћао, а 1950. године започео је преписку са управом Музеја града Београда о својој ликовној оставштини и отварању легата. Желео је да Београду остави ''оно што би вредело чувати" од његовог рада и алата како би се направио један атеље, соба мајстора, занимљива за гледаоце који би желели да више сазнају о њему и његовом делу. Данас је таква соба мајстора доступна свим љубитељима уметности, у Улици краља Милана бр. 21 на четвртом спрату. Паја Јовановић умро је 30. новембра 1957. године у Бечу. У емисији говоримо о животу раду овог нашег сликара.

Аутор емисије: Александра Јагодић

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом