уторак, 06. јун 2023, 20:00
Ксенија Јовановић, глумица
Ксенија Јовановић је била ћерка глумачког пара Ирене и Бранка Јовановића. Пратећи на глумачком послу своје родитеље, често се селила. Рођена је 6. јуна 1928. године у Сарајеву, али је своје рано детињство провела код мајчиних родитеља у Скопљу и Београду. Завршила је два разреда основне школе у Сарајеву, потом се са родитељима одселила у Нови Сад, где је наставила школу до 1939. да би се потом, са родитељима преселила у Београд где је и матурирала у Четвртој женској гимназији.
Најпре је студирала на Економском факултету годину дана, а потом на Високој филмској школи коју је водио Вјекослав Афрић. По завршетку, постаје члан филмског позоришта при ''Авала филму'' које су водили Јован Кулунџић и Александар Огњановић. Прву филмску улогу остварила је 1949. у филму Барба Жване.
Позоришну каријеру започела је у Београдском драмском позоришту када је заиграла у алтернацији са Олгом Ивановић у представи ''Инспектор је дошао''. Након 10 година, 1961. године прелази у Народно позориште у Београду и ту остаје до краја свог живота. Последњи пут наступила је у представи "Хасанагиница" у новембру 2012. године, само месец дана пре своје смрти.
Радила је са многим редитељима и гостовала у многим позориштима, где је остварила велики број улога у класичном и савременом репретоару. Од 1953. до 2004. године снимила је 210 радијских улога захваљујући, између осталих квалитета, и боји гласа. Њена последња улога била је у серији Виза за будућност.
У вечерашњој емисији биће речи о животу и стваралаштву ове глумице. Ксенији Јовановић је 2007. године на сцени Народног позоришта уручена награда ''Добричин прстен'', и том пригодом су многи говорили о њој. Чућемо, дакле, и шта неке њене колеге, глумци и редитељи, мисле о њој и њеној глуми.
Аутор емисије: Миља Милосављевић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари