Печат Стефана Немање из 12. века на аукцији у Сан Марину - велико откриће младих историчара

Почетком априла, најпре на интернету и друштвеним мрежама, а затим и у осталим домаћим медијима бљеснула је вест да је једна аукцијска кућа у Сан Марину понудила на продају печат великог жупана Стефана Немање из 12. века. Иако невелике материјалне вредности (почетна цена за аукцију је 1000 евра), тај мали оловни предмет за нашу земљу има огромну културно-историјску вредност. За аукцију се пријавио и Историјски музеј Србије, па се овдашња јавност нада срећном исходу надметања заказаног за 6. и 7. мај. Ако се после тога печат Стефана Немање врати у Србију биће то директна заслуга мале и младе екипе стручњака окупљених око портала Српска средњовековна историја, на првом месту историчара Петра Нешића и његовог колеге Богдана Пантића, чланова Удружења Краљ Стефан Урош. Са њима ћемо разговарати о томе како је до открића дошло и колико би значило да у посед печата Стефана Немање не дође неки приватни колекционар, макар и наш, него управо држава Србија.

Путевима срспког средњовековља ићи ћемо и у наставку „Магазина“ и представити вам Удружење „Магличград“, основано средином прошле године и његовог оснивача, младог археолога Милоша Сретеновића. Он је дошао на идеју - и већ увелико ради на реализацији - да на посебан начин оживи српску средњовековну тврђаву Маглич код Краљева. Према Милошевој замисли, простор уз реку Ибар, а у подножју виса на чијем врху је тврђава из 13. века, требало би да постане јединствени културни центар и еколошка база, прецизније одржива заједница у којој би домаћини и гости живели као у давна времена, када је Маглич и подигнут. Шта је до сада остварено, зашто се упустио у такав подухват и колики је то изазов питаћемо Милоша Сретеновића.

И још две теме у празничном издању „Магазина на Првом“:

- зашто је први документарни филм списатељице Иване Хаџи-Поповић „Звона Нотр Дама“ потврдио, по њој, стару истину да је Париз и даље магична реч у Србији

- а представићемо вам и друго издање фестивала „Милица“ у Шамцу, који је покренут и посвећен Милици Бабић-Андрић, првој школованој српској костимографкињи и супрузи нобеловца Ива Андрића.

Са вама - Елизабета Арсеновић.