Ракија

Оно што је за Сремце надалеко познато јесте да дуго нису имали слово х, али ракије им никад није фалило. Слово им се временом вратило, само га они нису користили. Без х у 'лебу се могло, али без ракије никако. Није било битно да ли је од кајсије, шљиве или јабуке. За ракију је било најважније да лепо мирише и да што дуже траје. Због тога су Сремци који су имали сопствене казане за печење ракије у очима својих комшија били власници веома вредне имовине.

Ако би неки домаћин имао велике засаде воћа и жељу да направи сопствену ракију, али не и казан, морао је недељама унапред да заказује печење.

Тако се развила јединствена трговина где је осим новца, власник казана добијао и пар литара шљивовице или лозе јер је уступио комшији своју драгоцену имовину. У нашем селу, најбољи казан имао је чика Васа, који је уједно био и најуспешнији у тој нашој сеоској трговини. После сваког дана испуњеног мрисом свеже испечене ракије, чика Васа је осећао како му се у даху ширила и нарастала милина.

Глумица - Нада Блам

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Емисија Српски на српском емитује се током дана у следећим терминима - 04:55; 08:05; 11:55 и 22:30

Ово издање можете чути поново на таласима Првог програма Радио Београда 22. и 31. марта.