Професор

Како се временом мења однос између ученика и професора? Који су модалитети преношења знања и колико би могли да се сматрају компликованим? Да ли је допуштено професору да самостално одређује какве ће бити радне навике, дисциплина, па и строгост према недовољном труду ђака? Зашто је све више примера непоштовања ове професије? Да ли је случај професора математике VI београдске гиманизије, Јована Кнежевића, којег ће се многи сећати са захвалношћу и поштовањем, парадигма наше приче о стању у којем се налази школство или је само појединачни пример несрећних околности? О томе за наш програм говори Ана Димитријевић, потпредседница Форума београдских гимназија и професорка енглеског језика у IX београдској гимназији.

Ових дана потписана је Декларација о борби против рака грлића материце, чији је циљ да уједини државу и пацијенте у заједничким напорима како би се смањио број оболелих од ове опаке болести и повећао обухват имунизације школске деце против ХПВ вируса. Нажалост, Србија је неславан рекордер у Европи по броју оболелих од рака грлића материце, који је, у 99 одсто случајева, повезан са ХПВ инфекцијом. Зато је држава обезбедила превентивну вакцину против овог вируса о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, међутим, стиче се утисак да велики број родитеља и деце и даље није упознат са могућношћу добијања вакцине и заштите. Наша гошћа је др Јелена Митровић, начелница педијатријске службе ДЗ Чукарица и чланица Величанствених, Националне алијансе основане са жељом да помогне у постизању зацртаног циља, да се Србија придружи земљама које желе да до 2030. стану на пут тој болести.

Сутра се, у галерији Природњачког музеја, свечано отвара Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина", која ће представити јавности медицинска знања и праксу лечења људи лековитим средствима из природе, која су била доступна у средњем веку у Србији. Ово је и прилика да се, на занимљив начин, упознамо са рукописом Хиландарски медицински кодекс (15-16. век), који се чува на Светој гори, и један је од најдрагоценијих докумената српске средњовековне медицине и најкомплетнији пример збирке медицинских рукописа из средњовековне праксе. Изложбу најављује једна од ауторки, Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја.

Са вама је Мирјана Никић.