Јелка

Најдража љубавна прича ми је одувек била она коју сам сваког децембра изнова слушала од деда Банета док је са руком у руци гледао у своју жену и приповедао нам о успоменама са њиховог венчања.

Прошле зиме су прославили јубиларних педесет година брака. Поново ћемо се окупити да славимо љубав. Седећемо за истим столом, пићемо кувано вино и пуштаћемо да нас обузме топлина ватре која пуцкета из камина. Његова жена се годишњици радовала као најважнијем празнику. Али волела је и зиму, највише због кићења јелке и размењивања пакетíћа.Волела је да даје пакèтиће другима колико и да их сама прима. Упркос позним годинама, духом је била дете. Јелци, која се доносила право са планине и у кућу уносила са првим децембарским мразом, обезбеђивала је посебне услове. Промаја је шибала са свих страна јер један четинар захтева хладан простор и свеж вадух. Јелки до фебруара није смела ни иглица да зафали. Због тога смо се код њих у гостима надметали за место крај ватре и чашу вина више јер су нас само они штитили од смрзавања на тој промаји.

Глумица - Јадранка Селец

Аутор текста - Татјана Киждобрански