Породична прича

Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи;
И да не изгледаш у очима света сувише добар ни твоје речи сувише мудре;

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом ,

Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ
Ако можеш да погледаш у очи Победи или Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речи не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: Истрај!

Ако можеш да се помешаш са гомилом а да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико, ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунда,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више, тада ћеш бити велики Човек, сине мој.

Превео : Иво Андрић

Киплинг је рођен, управо овако, пред крај годне, 1865

Знате, сигурно, барем делић ове песме- жеље. Намењена је детету. Свако је чита на свој начин- тако је и најбоље.

Како је чита Маја Радовић, мајка двојице дечака, супруга и професорка српског језика, сама ће нам рећи. Гођа нам је.

Шта пожелелти деци за Нову годину, за будућност, за Увек?

То је питање и за сваког од нас.... Ви, сигурно имате и дилеме и одговоре...

И, још једна прича: иако ово неће бити емисија о Женама- а могла би: о снази жене, о моћима које однекуд извлачи не би ли постигла све што јој се намеће као обавеза, о ономе што даје, о ономе што је њој потребно.. Биће то у некој другој Фамилиологији тема. Овога пута део те приче стиже под именом Милева Марић. Ако за то и треба повод, велики је: у Новом Саду је пре неколико дана отворена мултимедијална изложба њој посвећена. 

Великанка, Милева Марић!

Aутор Весна Чоровић Бутрић.