Судска факта и акта

Мој комшија Ђорђе, општински судија у пензији, највише је волео да забавља људе старим причама из суднице. Говорио је полако, гледајући у своје слушаоце мирним очима, које су подсећале на два мутна стакленца. У једном необичном предмету, причао је стари судија, млинар Жика је тужио комшију јер га је овај назвао лажовом. Он је тврдио да комшија обмањива поштен свет неистинама, и да му је због њега посао са млином скоро пропао.

Комшија се са друге стране правдао тиме да је он оштећен јер му је обећан велики новац за продају жита, али када је дошао да наплати уговорено, добио је само половину суме уз објашњење да је тржиште оборило цену. Уз то је Жика узео неке акте и махао му испред носа тврдећи да је све по закону. Ти акти су га највише разљутили, те је почео да одвраћа друге сељаке од Жикиног млина, говорећи свима да је боље да уопште не продају своје жито него да дозволе да их овај што ни признанице не потписива поткрада. Пошто су сада били познати сви факти, требало је измирити завађене стране.

Глумица - Јадранка Селец

Аутор текста - Татјана Киждобрански