Вела Нигринова - Српска Сара Бернар

''По великој уметничкој вредности и по снажном дејству на целу историјску епоху, нарочито на развој глуме крајем 19. и почетком 20. века, она је заузимала једно од највжнијих места у историји српског позоришта. Нигринова је суверено владала београдском сценом и била називана Српском Саром Бернар.'' - записала је Олга Милановић у монографији под називом ''Августа Вела Нигринова''.

Велу Нигринову, даровиту двадесетогодишњу глумицу која је живела у Љубљани, у Београд је 1882. године, по наговору тадашшњег управника Народног позоришта Милорада Поповића Шапчанина, довео композитор и позоришни капелник Даворин Јенко. Требало је да буде наследница Милке Гргурове. И она је, како рече један критичар, ''на јуриш освојила срце позоришне публике''. Вела Нигринова је, заједно са Зорком Тодосић, током две и по деценије представљала стуб репертоара Народног позоришта. Партнер на сцени најчешће јој је био Милорад Гавриловић који је имао надимак Стари господин. Њене уметничке креације и неодољива лепота биле су инспирација за дела песника Војислава Илића, писца Јанка Верселиновића, сликаре Пају Јовановића и Ђорђа Крстића, као и вајара Сретена Стојановића. Током Српско-бугарског рата 1885. Нигринова је волонтирала као болничарка и шваља за српске војнике и рањенике.

Вела Нигринова је остварила обиман и разноврстан репертоар са близу 400 улога. У сценску игру уносила је полет, животни дах, топао глас, складну дикцију и достојанствено држање. Пленила је еленгацијом, шармом и женственошћу. Критичари су је ценили, публика обожавала, и сви су слагали у једном: она је била истинска примадона. Због тога су говорили да је она Српска Сара Бернар. О овој глумици говоримо у вечерашњој емисији ''Код два бела голуба''.

Аутор емисије: Војислав Карановић