Радиотека

Милош Црњански: Лирика Итаке, други део (реприза)

После сопственог искуства у Првом светском рату – у којем је мобилисан и ратовао као војник Аустроугарске, на фронту у Галицији – Црњански је постао свестан рањивости људског живота, његове скупоцености, нарочито у граничним ситуацијама, када људи спознају да су потрошна роба ратне машинерије. То му је отворило перспективу човекове повезаности са свим људима на свету јер смо сви подложни истој судбини и истим или сличним ситуацијама. Рат је доживљен као потпуно непотребни и неприродни конструкт људске историје. У поетско-духовном смислу, то је изнедрило суматризам као књижевни правац. Цела збирка песама „Лирика Итаке” у том смислу интонирана је као снажна антиратна поетска грађевина која се потпуно уклапа у оквире „књижевности изгубљене генерације”, књижевности писаца који су стварали после Првог светског рата и кроз књижевност изразили своју огромну резигнацију и очај над последицама рата.