Варвари су варвари

Варваризми, баш као и варвари у песми Константина Кавафија, ипак јесу неко решење. Тако мисле једни, и уводе их у језик кад се мора. Други су, ако ћемо истим паралелама, више на страни песника Јована Христића, који своје „Варваре” завршава стихом „Јер варвари су варвари, и нису никакво решење.”

Варваризми име дугују грчкој речи барбарос тј. барбарисмос, којом су се називали странци у старој Грчкој и Риму. У лингвистици означавају речи страног порекла које су постале саставни део лексичког фонда неког језика, што значи да су му се и облички прилагодили.

Израз варваризми сматра се застарелим и у новије време све чешће се замењују домаћим речима туђице или позајмљенице. Варваризми у језик стижу као и варвари некада - најчешћи разлози су географски и културно-историјски, а сада превасходно технолошки. Има их од најранијег доба језичког развоја, а у нашем књижевном језику разликују се као романизми, грецизми, турцизми, германизми, бохемизми, русизми, хунгаризми и англицизми.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић

Глумац - Никола Којо