Строже од строжег

Комшиница Јуца стварно зна да изабере прави моменат да дође у госте. Ма сваки дан ми куца на врата у 7 сати. Не знам како да јој објасним да је то рано, унуци у то доба спавају, а ја увек нешто радим. Једном сам јој онако кроз причу рекла да најстрожије забрањујем посете у недоба. Али џабе, ето ти Јуце опет у 7 сати. Ма да је неки хитан случај, не бих ништа рекла.

Ево јуче је дошла само да ми покаже неке фотографије њеног унука, каже: „Видиш како је мој Ђоле вишљи од твог Ивана." Гледам ону фотографију и размишљам како ће Иван бити беснији од мене, зато што је комшиница тако рано на вратима. Доћи ће опет, не сумњам. И стварно је дошла, одмах сутрадан. И без "добро јутро" поче о мојим крпама:

- Све хоћу да те питам како си опрала оне крпе? Видим, суше се на тераси, чишће и беље су од мојих.

А ја села за шиваћу машину, и не хватам се за џезву, него јој кажем:

- Крпе сам избелила варикином, а ти, молим те, ако можеш, дођи касније. Видиш да прекрајам панталоне за мог Ивана, сваки дан су све тесније.

Аутор текста - Јована Згоњанин, студент на размени (Руски и српски језик и књижевност, Универзитет у Бањој Луци)

Глумица - Јадранка Селец