Антиратне песме

- Ко су ови?

- Војници.

- А, шта су то војници?

- Они служе за рат. Боре се, и сваки од њих труди се да убије што више оних на другој страни.

- Знаш шта....

- Шта? Хајде, слободно реци....

- Једном ће да направе рат ал' нико неће да дође.

Амерички песник Карл Сандберг није био у праву. Досад би се увек на звук ратних труба многи одазвали. Али, неко и не би. У немоћи и гневу што се убијају људи, уздао би се у моћ речи и снагу мелодије. Ако је прихвате и други, једнако решени да се ратови прекину, настану песме које окупљају и носе ка идеалу свеопштег мира и разумевања.  Трају у времену као химне занесењака које покрећу, терају на бунт, храбре да се истраје у протесту и тражењу да се убијање заустави.     

Сви их радо певају, у њих се куну и на њих забораве у име свих оних апстрактиних именица због којих се гине. „Дајте шансу миру" пева се од 1969. а отад се око 200 пута негде у свету ратовало. Мир је и даље „на чекању", јер ратује се опет, и опет понављамо Ленонове стихове. Уједињени у европском радијском етру, на иницијативу Берлинског радија РББ и Европске Радиодифузне уније, због рата у Украјини, 4. марта, тачно у 8 сати и 45 минута, на око 160 радио-станица, у више од 25 земаља, певали смо Ленонове стихове поново, заједно и сложно, с надом да неће све остати на песми и јаловом покушају да уметност промени свет.  

Данас у Госте из прошлости доводимо антиратне песме које памтимо, оне о којима су нам причали, и оне које сада певамо. Дајмо шансу миру, па и ако нас изневери, певаћемо му опет, све док се буде ратовало.

Глумац - Синиша Убовић

Аутор и уредник - Мирјана Блажић