Да ли "поклона без"?

Трудим се да будем еманципован, родно-равноправно усмерен, и родно-осетљиво и политички коректан, мада се то понекад доводи до апсурда, али стварно дајем све од себе. Ево, на пример, прихватио сам становиште да Дан жена није празник. То је сада „датум који се обележава“. Шта ту има да се слави кад жене треба да буду равноправне, поштоване и вољене сваког дана. Наравно, цвећа и поклона без.

Прихватам и сва нова виђења родно-полних односа у друштву, само ми то Осмог марта мало компликује живот, јер не знам ко сад све обележава овај датум и како. Ваљда су то жене које се осећају као жене; особе које нису жене али се тако осећају; па такозвани „они", родно неутрални ....

Мајке још увек, и то код нас, иначе у напредном свету су родитељ 1 или родитељ 2, а то могу да буду и родитељке и родитељи, који не рађају али се тако осећају.

Зато сам одлучио да направим компромис и да Дан жена обележим само са својом женом, за коју сигурно знам да се осећа као жена, али цвећа и поклона без...

Глумац - Никола Којо

Аутор текста и уредник - Мирјана Блажић