петак, 04. мар 2022, 20:00
Јефимијини дарови
О деспотици Јелени, рођеној око 1349. године, Милан Кашанин је записао: „Била је кћи ћесара Воихне, царевога братучеда који је у источној Македонији добио на управу област Драме, имала је све услове за добро васпиање - да научи читати и писати српски и грчки, радити уметнички вез, кретати се у кругу византијске и српске властеле и црквених људи, пратити световне и црквене догађаје код нас и у свету..."
Најстарији текст деспотице Јелене Мрњавчевић, потоње монахиње Јефимије, угравиран је у позлаћене сребрне плочице на сасвим малом диптиху који је украшен бисером и драгим камењем - иконици којом је серски митрополит Теодосије даривао на крштењу њеног сина, јединца Угљеше. Нажалост, детенце је у четвртој години умрло и сахрањено у Хиландару поред деде по мајци Воихне. Синовљеву иконицу деспотица Јелена је послала у Хиландар. На спољашним њеним странама у металу урезане су речи њене "Туге за младенцем Угљешом", пуне колико бола и мудрости толико и нежног осећања. Запис је настао између 1368. и 1371. године.
О њеним даровима (приношенијима) завеса за царске двери хиландарске цркве и покров за ћивот кнеза лазара говори Душан Миловановић, уважени историчар уметности.
Чућемо и одломке из радио-драме "Јефимија" Звонимира Костића из 1986. године.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари