Сретење

Дан државности Републике Србије обележава се 15. фебруара у знак сећања на дан када је у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, а 1835. у Крагујевцу проглашен први устав Србије. Тог дана је и православни празник СреТЕње или СРЕтење Господње, а према народном веровању, тада се срећу зима и пролеће, а погледи народних метеоролога упрти су у медвеђе јазбине. Ако медвед изађе, види своју сенку по сунчаном дану, уплаши се од ње и врати се у јазбину да продужи зимски сан, зима ће трајати још шест недеља. Али ако остане напољу и почне да тражи храну, зими је крај и ускоро стижу топлији дани.

Једно народно веровање о грмљавини у невреме, 1804. године, наговестило је сам устанак. У народној епској песми „Почетак буне против дахија" коју је Вук Караџић записао према казивању Филипа Вишњића, каже се и да је загрмело на Светога Саву, усред зиме кад му време није, што је био сигуран знак да ће бити великих немира и крвопролића....

Није та грмљавина била једино знамење које је симболично најавило Први српски устанак. А ако није реч о песничкој слободи, онда из ове песме видимо и да је пред сечу кнезова сунце сијало у фебруару на Светог Трифуна, дакле дан пре Сретења. Али, у својој књизи видим да је у називима празника - Свети Сава и Свети Трипун, како се такође говорило за Трифундан, атрибут свети написан малим словом...

Глумица - Јадранка Селец

Аутор и уредник - Мирјана Блажић