Клеопатра

Последња владарка из своје породичне лозе пођеднако је пленила физичком појавом и интелектом, и тиме навела бројне историчаре и песнике да испредају легенде о њеној лепоти и погубности по мушки род. Склона завођењу, интригама, па чак и тровању, никада није чекала да је одаберу, већ је сама посезала за мушкарцима које је желела. Ни велике римске војсковође, Јулије Цезар и Марко Антоније, нису остали равнодушни према њој. Очарани шармом и амбицијом египатске фараонке, спустили су ратна копља у песак палате на обали Нила, и предали се љубави.

Премда је запамћена пре свега као заводница, историја крије чињенице о њеном родољубљу, високом образовању и хеленском пореклу. Промишљена, страсна и експлозивна природа водила ју је путем сукоба и савеза са римском републиком у којој је видела највећу подршку, али и противника.

Породичне везе прожете браковима између крвних сродника са циљем да се очува чистота династије, биле су један од разлога због којих је ова владарка окарактерисана и као немилосрдни убица на чијој души се налази терет вишеструког братоубиства.

Црни увојци повијени у ниску пунђу истицали су дијадему која је увек блистала на њеном препланулом челу. Очи уоквирене деликатном шминком само су додатно наглашавале оно што је римски песник Лукан називао „фаталном лепотом египатске краљице".

Из прошлости старе више од два миленијума, стиже нам Клеопатра.

Аутор текста: Татјана Киждобрански