четвртак, 02. дец 2021, 20:00
Љубомир Симовић
У једном разговору за „Књижевне новине“ који је вођен 1981. поводом објављивања „Изабраних песама“, песник Љубомир Симовић је рекао: „Поезија је нешто више од литературе. Она је или начин живота и животни став, или ништа“.
У емисији „Код два бела голуба", Љубомир Симовић нам открива како је поезија постала начин живота, како песник види и доживљава свет и како настаје песма оивичена географијом родног града, уобилчена језиком завичаја и менталитетом обичних људи, озвучена већ насловом прве објављене песме "Балада о обичном човеку".
Љубомир Симовић песник, драмски писац, есејиста, редовни члан Српске академије наука и уметности рођен је 2. децембра 1935. године у Ужицу. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду.
Прву песничку књигу „Словенске елегије" објавио је 1958. године а потом су уследиле књиге: "Весели гробови", „Шлемови", „Уочи трећих петлова", „Источнице", „Игла и конац", „Видик на две воде" у којима се лица и наличја града Ужица преливају кроз слике предела и портрете обичних људи, увек као „ видик на две воде".
Песнички видици Љубомира Симовића, као видици или погледи на два света, на различита времена, на обичног човека који под теретом историје, ратова, и страдања, околности и стварности покушава да одбрани „смисао живота" , присутни су и у његовим драмама („Хасанагиница", „Чудо у Шаргану", „Путујуће позориште Шопаловић" и „Бој на Косову") као и у роману хроници „Ужице са вранама" који је објавио 1996. године.
Тако и вечерашња прича о поезији као "одбрани света и живота" почиње сећањем Љубомира Симовића на родно Ужице, на детињство и одрастање обележено књигама и позориштем.
Аутор и уредник емисије Тамара Крстић.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари