Медени месец

Данас сам остала без последњег изговора како бих избегла вечеру са познаницом која је недавно стигла из Напуља. Та жена се страховито уобразила после неколико месеци проведених у иностранству. Чим смо селе у ресторан почела је да хвали своју Версаће торбу, Скијапарели хаљину и мноштво скупоценог накита. Вечерале смо пицу Маргариту јер је за њу било недопустиво да после италијанске моцареле прионе на домаћу кухињу.

Даље је наставила са причом о свом новом веренику, Италијану, ватреном љубитељу виолине и фудбалског клуба Фијорентина. И некако бих поднела све те приче да на крају није почела да ме критикује. Сматрала је да жена од стила мора да носи дизајнерску гардеробу, да је за добар брак неопходно да чешће путујем са мужем, и да много пропуштам јер још нисам посетила Фиренцу. Кап која је прелила часу био је савет да би уместо пице следећи пут било боље да наручим салату.

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Глумица - Јадранка Селец