Преписка Саве Шумановића и Растка Петровића

"Сликар Сава Шумановић уверен је да нити је човек један експеримент, нити је механичко дело каква илустрација осећања и расположења уметниковог, још мање исечак из велике конструкције свемира. Слика је пре свега доживљај, који се збио изван правила по којима живи наш сунчев систем, према томе он је за њ само авантура, јер једном заробљен, најсадржајнији моменат општег покрета у природи употребљен је да оплоди нову реалност: једну од многобројних могућности неког паралелног света са овим."       

Овако је о сликару и свом пријатељу Сави Шумановићу писао књижевник Растко Петровић 1921. Шест година касније Сава Шумановић ће у Паризу насликати једну од својих најчувенијих слика, "Пијану лађу", инспирисану истоименом песмом Артура Рембоа, коју је чуо од свог пријатеља Растка Петровића. Нарушеног здравља и душевне слабости, опречних осећања и расположења, сликар ће наредних година писати своме пријатељу осликавајући прилике и свој портрет на сасвим другачији начин. Такво и је и ово писмо које ћемо чути и у вечерашњој емисији "Код два бела голуба".  

...Штовани господине Растко,

Опростите моје лудачко писмо где вас увредих крваво и ружно, маштам о уређењу државе, очекујем смрт. Растко,... Сувише је боли око мене. Несрећа искаче из мене, па вас молим, мој драги, који сте у неку руку мој херој и идеал да ме спасите.

Ја вас љубим, љубим ваше руке које вољах... Волео сам вас и то вам је доста...

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић

Музички уредник: Ђурђица Костић