Проклета авлија

Започето 1928. као роман о Џему, млађем сину султана Мехмеда Освајача, пораженом од брата Бајазита у сукобу око престола, дело је прерасло у параболу о уклетом месту, цариградској тамници коју хапсеници зову ''Проклета авлија'', у коме се укрштају судбине више ликова. ''Проклета авлија'' је објављена 1954. године. Средишње место у приповести добио је Џемов биограф, Ћамил, младић из Смирне, контемплативни сањар, аскета и занесењак, који себе идентификује са султановим сином чији живот проучава. Њему насупрот налази се управник тамнице, Латифага, кога сви зову Карађоз, и који је оличење демонске силе живота. Животна девиза Карађозова је да на свету нема невиних, сваки је човек за нешто крив. Сукоб ових супротстављених сила Андрић ће развити у причу о тамновању, пролазности, подељености света и вечном сукобу супротстављених облика људске егзистенције.

Наш саговорник се Андрићевим делом бави и као научник. У својству приређивача учествује у пројекту критичког издања дела Иве Андрића, где је приредио неколико дела. Тренутно критички приређује роман ''Проклета авлија''. Захваљујући томе, он је ово дело пажљиво прочитао више десетина пута. Чућемо како је дело открио и заволео, како га је доживео у првом читалачком сусрету а како у свим каснијим читањима.

Милан Алексић је дипломирао српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду, где је магистрирао и докторирао, и где ради као ванредни професор на предмету Увод у српску књижевност. Секретар је Српске књижевне задруге и члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије. Главни је уредник часописа Свет речи чији је издавач Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић