Апликације и аплицирање

Није лако кад се уђе у одређене, осетљиве године па полако почне да се губи снага, полет или памћење. Симки је од ово троје највећу муку задавало сабирање мисли на које се све ређе ослањала. У последње време јој се дешавало да крене на пијацу по краставце, а врати се носећи јабуке. Или да пође апотекару, а заврши код пекара. Често се лупкала по челу док је по зна који пут тражила одговор на питање: „Шта сам оно хтела да кажем?“

Иако је телад била Симкина главна брига већи део живота, отварање нове кројачке радње у селу подстакло ју је да аплицира за посао шнајдерке. Рецимо, на капуту њеног мужа дугмад је увек била зашивена, Симка савесно намести свако чим се сети, то јест, ако се сети. Апликација за један такав посао могла би јој подићи углед међу женама из села које сваке године одлазе у оне бање са реклама, одакле се враћају задовољне после много сати проведених у разним базенима. Зар и она не заслужује нешто више од телади на пашњаку? Пошто се дотерала и напудерисала, певушећи је кренула пут кројачке радње, одлучна у намери да добије жељени посао.

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Глумица - Јадранка Селец