уторак, 07. сеп 2021, 10:05

Како мотивисати преосталу половину грађана Србије да се вакцинишу?

Иако се од почетка године и пристизања првих контигената вакцина против ковида 19 те почетка имунизације непрестано говори о животној важности примања вакцина практично за све категорије становништва, тас на ваги процената имунизованих невидљиво, само једним постотком, претеже на њихову страну. За другу половину, коју доминантно чине млади до 30 година, као да не постоји, рекло би се, жива сила, на првом месту сила аргумената, која би могла да их увери да је, и за њих, али и за све, далеко безбедније да приме вакцину него да се излажу ризицима обољевања од ковида 19, а они, знамо, могу да буду и фатални. Таквом ставу допринеле су у великој мери и многобројне лажне вести и теорије завере које не престају да се шире интернетом, али и другим средствима комуникације. Како разговарати са загриженим присталицама тих теорија те како мотивисати и убедити људе да се вакцинишу, питања су на које ћемо одговоре покушати да добијемо од Марије Петровић, докторанткиње Филозофског факултета у Београду, која је једна од аутора брошуре „Како комуницирати о вакцинацији против ковида 19“ и „Водича кроз теорије завере“.

У дану када у Београду почиње да се примењује одлука са последње седнице Скупштине града да сви угоститељски објекти могу да емитују музику у баштама радним даном до 22, а петком и суботом до 23 часа, што ће донети какво-такво олакшање станарима многих делова престонице (али не и онима близу обала река, Аде Циганлије и Скадарлије), говорићемо о томе зашто је бука штетна, а доказано је да је она, од свих еколошких чинилаца, на другом месту по изазивању штетних ефеката на здравље, одмах иза аерозагађења ситним честицама. Наша саговорница је др Александра Булатовић, научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију у Београду, чланица ГИ „Трн" у Горњем Милановцу и ауторка многих текстова о штетности буке.

У "Магазину на Првом" поћи ћемо у сусрет отварању изложбе "Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 1941-2021" у Галеријском простору националне библиотеке, као и 9. фестивалу народне музике „Драгиша Недовић" у Крагујевцу, а бићете и у прилици да чујете више о недавно објављеној и представљеној књизи "Ратни дневник 1913-1919" интелектуалца, војника и страдалника Радомира Милаћевића.

Са вама - Елизабета Арсеновић