субота, 28. авг 2021, 15:30
Даме деле правду
Поред официјелних такмичара, који су тако добро бранили боје своје земље, на 32. Летњим олимпијским играма у Токију Србија је имала и неколико представница из `другог плана`, али је њихов учинак такође био запажен, у међународним оквирима. Две од њих поздравићемо у данашњој емисији Време спорта и разоноде, обе су биле задужене за регуларност такмичења, обе водиле рачуна о правди и суђењу и обе сјајно урадиле посао због кога су путовале у Јапан. Прва од њих је Новосађанка Ксенија Леваи, најбољи женски теквондо судија света, актер бројних великих интернационалних турнира и такмичења. У конкуренцији од преко 7 хиљада арбитара, Ксенија је одмах уврштена у Топ 50, после чега је изабрана за једног од укупно 30 чланова судијске организације. Поносна је што је била део Олимпијских игара у којој су нашем теквондоу припале две медаље, надајући се да ће већ наредне, у Паризу, бити кудикамо повољније за спорт, без маски и ригорозних мера, које су сада ејдноставно биле неопходне, у доба светске пандемије.
Друга дама с којом данас разговарамо о улози обављеној у Току успехом јесте Бранка Марић-ова Панчевка судила је утакмице на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. и у Атини 2004. године, у пару са Зорицом Гардиновачки (данас Машић). Овај судијски пар је ушао у историју светског, али и нашег рукомета, као први женски судијски пар који је делио правду на Олимпијским играма. Данас је елитни контролор Супер лиге, а уз то- задобила је изузетно поверење Међународне рукометне федерације (ИХФ), која је одредила да обавља дужност техничког делегата на финалном турниру Олимпијских игара у Јапану.Чућемо Бранкине утиске из Јапана, питати је куда иде савремени рукомет, хоће ли ускоро за наше репрезентације поново бити места на великим такмичењима, али ћемо и најавити Свесрпски куп у рукомету који се управо одржава у Јагодини и на коме је Марићева једно од званичних лица.
У госте нам долази и млада Кикинђанка Јелена Маринков, лауреат Бранкове награда Друштва књижевника Војводине, за књигу "Карантин у паклу", у издању Књижевне радионице Рашић. `Највеће оружје Јелене Маринков је поетичко огољавање сопствене интиме. Огољавање свакодневног ужаса. Ударцем у плексус читаоца шокира и буди из учмалости`- то је тек једна од процена њеног уметничког рада од стране критичара. Јелена је и добитница награде "Ђура Ђуканов" 2015. године за збирку кратке прозе "Испуштене приче", као и награде "Бал у Елемиру" за хумористичко-сатиричну причу 2017. године и прве награде на конкурсу за најбољи есеј о Дису 2020, што добро илустрије и ње таленат за прозно стваралаштво. Иначе, по традицији, Бранкова награда ће овогодишњем лауреату бити уручена у оквиру 16. Међународног новосадског књижевног фестивала, који се одржава од 6. до 8. септембра.
Екипа ФОН-а, званичног првака Србије у футсалу, пласирала се у завршницу Лиге шампиона, пошто је била најбоља на квалификацијом турниру у Подгорици, о успеху својих изабраника говори нам тренер `студената` Милош Алиловић. У сусрет сутрашњем мечу с одбојкашицама Мађарске, у оквиру осмине финала Европског првенства, разговарамо са примачем сервиса наше репрезентације Бојаном Миленковић. О актуелном шампионату за даме причаћемо и са стручним консултантом Николом Јерковиће, дугогодишњим тренером, тренутно шефом струке у новом прволигашу, одбојакашком клубу Инђија.
И ове суботе, као и обично, пратимо дешавања широм Србије, разнне догађаје из јавног и културног живота. Најављујемо читав низ изложби- Катарина Анђелковић у Малој галерији УЛУПУДС-а представља поставку `Пандемија Панскејп`, Марина Миловановић-Кушић има поставку `Београд у коме стварам` у галерији Дома војске Србије, док Стојан Миланов излаже својих 14 радова на изложби `Комад дрвета, пар боја и још понешто`. `Небу под облаке, мору под таласе`- тако носи назив изложба Татајане Трајковић у галерији `Сингидунум`, док своје скулптуре у `Галерији 73` на Бановом брду приказује уметник Јован Достанић, на поставци под именом `Ред и рад у моделу`. У Културном центру Зрењанина отворена је изложба Центра за ликовно образовање- Шуматовачка под називом `Дан после сутра`, а изложба `Човјек, на чудан начин`, аутора Крста Андријашевића. биће отворена у Музеју савремене уметности Војводине. Међународна ликовна колонија Сићево је у пуном јеку у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу, док је `Еквилајзери џунгле` наслов изложбе Хане Летица, драге гошће из Сплита у Уметничкој галерији `Стара капетанија` у Земуну.
У едицији `Звучне књиге за децу`, недавно су објављене две нове- `Славни композитори` и `Музика света`, у издању `Креативног центра`. Трећи међународни фестивал туристичког и еколошког филма `Сила фест` одржава се у Великом Градишту, од 29. августа. Међународни `Дани оргуља` биће одржани по 21. пут од сутра на великим оргуљама у Катедрали Блажене Дјевице Марије у Београду. У књижари `Академија` представљена је поема за децу `Олалије`, аутора Младена Милосављевића. Библиотека Центра за културу у Кладову поклонила је 60 књига новоформираној библиотеци `Мина Караџић` из Беча. У Вршцу, 2. септембра, у Салону код Порте удружење `Тачка сусретања` организује промоцију књиге Милоша Николина `Пет годишњих доба марвеног доктора`. У Крагујевцу се3 наредног викенда одржава 4. интернационални `Estam World Music` фестивал,а од 4. септембра у Чачку је рок фестивал `Прича`. Најзад, и ове године очекује нас `Фиш Фест`, на платоу крај Небојша куле на Дорћолу, уз богату понуду рибе, зачина, босанске и медитеранске кухиње и још низ пропратних садржаја.
Витез кулинарства Милијан Стојанић и ове суботе обрадоваће нас предлогом јеловника за недељни ручак. Музичка понуда је такође разноврсна и `гурманска`, састављена од старих хитова и оних актуелних, са светских топ листа. Пред нама је још једно издање емисије за све генерације и за све укусе, од свега по мало- за свакога по нешто.
Уредник и водитељ је Жељко Стефановић
Autor:
Жељко Стефановић
13. марта 2024. године, емисија обележава 64 година постојања, што је сврстава у ред најтрајнијих радио програма у нашим и европским оквирима. Свих тих деценија била је и остала мамац за публику која прати спорт, али и актуелности из јавног и културног живота. [ детаљније ]
Коментари