Добар комшија

Премда важи за најнесташнијег дечака у комшилуку, Давид је уистину добро дете. Све оно што његов комшија Пера сматра несташлуцима, он види као добросуседске намере. Како би уверио комшију да настоји да чини само добра дела, све чешће је одлазио у његово двориште тражећи прилику да му се нађе у пословима. За Давида је најплеменитији осећај помагати некога. Зато је пун милине када мајци на питање: „Где идеш?“ умиљато одговори да иде код комшије Пере. Данас је одлучио да предузме нешто поводом боја у комшијском дворишту. Код њега је све некако тмурно и суморно. Столице на трему су црне као гар, његов пас има длаку неке чудне сиве боје, а чак је и трава мање зелена него травњак његове маме. Притом на читавој површини нема ни једног јединог цвета. Када би ту било више лепших и живописнијих боја, мислио је – комшија Пера би сигурно био много срећнији. Због тога је Давид преузео ствари у своје руке.