Сумирање утисака

Јуче смо мој брат и ја разговарали о изложби коју сам недавно посетила. Одушевљено сам му понављала како је то најбоља изложба на којој сам била, а он ме је само зачуђено гледао, одмахивао главом и говорио да њему концептуална уметност уопште није јасна! Замислите, још каже да свака глава може направити онакве поставке и назвати их некаквим концептима, које нико сем њега, самог уметника, не може да разуме!

То није све, чак је покушао да ме убеди да ни ја сама не знам шта сам тамо видела. Којешта! Ако њега питате, уметност се након реализма завршила. По њему, изгледа, уметност је само пуко пресликавање реалности! Толико се чврсто држао свог става да сам га једва наговорила да погледа фотографије са изложбе. Да сте га само видели! Гледа он фотографије, гледа, гледа... И ништа ми не говори! Мислила сам да му се ништа није допало, кад ме после неколико минута приупита: А је л' и даље отворена та изложба? Можете ли да верујете? Тако да ћемо прекосутра на изложбу ићи заједно. Иако сам већ била, сигурно ми неће бити досадно јер је то заиста, по мени, изложба деценије!

Аутор текста - Катарина Албијанић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица - Јадранка Селец