Друштвене лекције у години короне

Колико нас је променила пандемија за ових годину дана и шта је све другачије у друштвеном и личном животу? Да ли ће криза изазвана короном дефинисати нашу епоху и хоће ли се много тога променити у будућности? Колико ће време, када се чак и поздрављамо другачије, изменити наша путовања, послове, бригу о здрављу, образовање и коначно нашу комуникацију. У свеопштем осећању бојазни и страха поједини гласови у јавности говоре да глобалну епидемију, којој се не види крај, али ће једном вероватно доћи, можемо да посматрамо и као шансу за нови почетак? Које су добре и лоше поуке епидемије?

Више од 98 одсто вакцинисаних Фајзер-Бионтековом, кинеском Синофарм или руском вакцином Спутњик В развило је антитела после вакцинације, показују прелиминарни резултати студије коју је на лекарима спровео Институт за примену нуклеарне енергије. Број антитела после вакцинације се разликује, зависно од општег стања особе и евентуалног присуства хроничних болести, али сада се поуздано зна да огромна већина добро одговори на сваку од прве три вакцине примењене у Србији.

За годину дана епидемије људи су се у просеку угојили од пет до 10 килограма. Један од главних разлога појачане исхране је психичке природе, јер се храном заташкава стрес и страх од заражавања. Пораст броја гојазних људи у нашој земљи дошао је у најгорем тренутку, јер су управо они најризичнија група за оболевање од коронавируса, са тешком клиничком сликом. Како да се покренемо и пробудимо веру у себе и које физичке активности могу да нам помогну да смањимо и апетит и телесну тежину?

Како функционише позористе изнутра, иза сцене, завесе и затворених врата велелепних зграда, објашњава нова књига " Менаџмент позоришта " ауторке Маје Ристић, професорке ФДУ у Београду. Која је улога позоришта у ери доминације комерцијалне културе и нових технологија једно је од питања која покреће ова књига. О томе али и о феномену лидерства и утицају короне на позоришта са Мајом Ристић разговарала је Милена Божовић-Манић.

Са вама је Мирјана Никић.