О акцентима и рукавима

Коначно је дошао викенд, да се и ја мало опустим и погледам неку емисију на телевизији. И таман нађем нешто занимљиво, али водитељ сваком речју као да ме боцка. Каже:

- Ви радите, радите и само радите, из кревета право на посао, а с посла право у кревет! Кад се сетите да сте хтели нешто за себе да урадите, дан вам је већ прошао, а вама само преостаје да се наивно надате да ћете своје планове остварити сутра. А кад ми рече да треба мало и пу̏товати, а не само по̏словати, ух... нешто ме пресече у стомаку.

Водитељ упорно наставља да провоцира радохоличара у мени, али и моје истанчано језичко осећање! Е, мој пријатељу, кад би људи могли само да се забављају и да се одмарају, а да имају - како ти кажеш - сво богатство! Ма сво не могу никако!

Да видимо шта још има на програму. Да видимо шта други кажу о раду и одмарању. Шта, шта рече?! Некако и да пређем преко тога што ми се водитељ обраћа као да ме познаје, али што му нико није рекао да рукави не могу да се засу́кӯ, него за̀сӯчӯ... Каже - никоме није забавно кад морају да се засуку рукави, зато ваљда треба пронаћи некакву праву меру свега...

Аутор текста: Катарина Албијанић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац - Феђа Стојановић