Рођенданска математика

Моја унука је и ове године славила рођендан код куће и, наравно, ни овај није могао да прође без силних прохтева – декорација, грицкалице, сокићи, пластичне чаше, тањирићи и прибор, посебна торта из њене омиљене посластичарнице... Ко ће све то попамтити!

Срећа па још није толико велика да морамо да мислимо о унајмљивању ди-џеја или бенда. Како ли ће тек то изгледати... Претходних година обично је долазило десетак њених другара и другарица, а ове године обавестила нас је да нам долази чак двадесет два госта. Ех, чари петог разреда и нових познанстава. Мајко мила, требало је све то нахранити! Домаћа пица је апсолутни хит сваке године, а тако је било и ове. Није да се хвалим, али више пута ми је речено да би требало да отворим своју пицерију. Да, можда бих и могла кад не бих била толико заборавна и расејана.

Вођена пређашњим искуством, купила сам онолико намирница колико и претходних година; дакле - недовољно. Мислила сам да је било потребно три паковања стишњене шунке и два паковања качкаваља. Грдно сам се преварила. Логично, нисам купила ни довољно пића - донела сам свега четири флаше кока-коле и две флаше сока од брескве.

Аутор текста: Матија Нешовић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица - Јадранка Селец