Одморите мало

Тог јутра у канцеларији Петар се заклео да је то последњи пут да је окусио слану кафу. Није он крив што ту и тамо преспава понеки аларм па стигне на посао после кратковидог Жике који никако да научи где се који зачин налази, те му у кафу уместо шећера редовно сипа со. Осим тога, будилник се поново покварио. Поправио би га он сам, али нема времена, а да га носи сајџији — не долази у обзир. Такви за мало посла траже много пара. Прошли пут му је за пет минута чепркања по оном механизму узео целу дневницу. Од муке му је дошло да му онако цинично каже: ,,Одморите мало, заслужено је.” А и шеф му је тог дана рекао да је његова нова маркетиншка идеја лоша, али је зато похвалио оног улизицу Жику. Жика први ујутру долази на посао, Жика свима кува кафу, и то слану, Жика има најбоље идеје. Није он крив што се брзо умара. Он једноставно не може да по цео дан пиљи у разна документа. После пола сата напорног рада као да чује гласић у глави: ,,Одмори очи од читања”.