"Дервиш и смрт" - древна мудрост и модерни духовни немири

У роман је уткана лична трагична прича самог писца. Губитак вољеног брата, који је 1944. године стрељан од стране партизанских власти, практично без разлога, имао је за последицу да Меша Селимовић читаве две деценије ту причу и тај бол носи у себи без могућности да ишта о томе каже и напише.  Притом је све време себе кривио за братовљеву смрт; себи је пребацивао да није брату помогао колико је могао, да се није борио за његов живот колико је морао да се бори. Бол је био тим већи што је Меша, као и његов брат, био партизан, и дубоко веровао у смисао партизанске борбе и комунистичке идеале.

Грижа савести, бол, сумња, кајање, разочараност, моралне дилеме, туга... - све се то у писцу таложило дуго, тачније све док није пронашао језик способан да искаже та снажна осећања. У својим  ''Сјећањима'' Меша Селимовић бележи: ''Морао сам пронаћи не бољи и експресивнији језик, ни суптилнији, то би била смјешна и нереална амбиција, већ језик за моју руку и моју душу, који ће најбоље одговарати ономе што је у мени кључало''. Роман ''Дервиш и смрт'' је недвосмислено показао да је писац тај дуготражени језик напокон пронашао.  

Сања Панфилов је дипломирала на Педагошком факултету у Осјеку, на одсеку за Југословенску и светску књижевност. Од 1990-1991. године, радила је на Радио телевизији Нови Сад, у редакцији Документарог програма. Суоснивач је и суорганизатор Фестивала кратких књижевних форми "АВА" у Сремским Карловцима. Председник је Организационог одбора за прославу дана српско-руског братства који се у сарадњи са Руском федерацијом обележава сваког 15. јануара у Руском дому у Београду.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић