Таласање - Шетња

РТБ се од пре коју годину почео бавити и индустријским туризмом, у окну где је завршена експлоатација руде бакра и злата. Не сметају туристи рударима, јер они копају још дубље, на 700 метара, а и посете се заказују. До кафића се стиже за неколико минута јамским лифтом. У лифту - мрак, једна мала рударска лампа као ниједна, а кроз гвоздене решетке, и с једне и с друге стране, могу се видети или наслутити стене.

Спуштање под земљу је посебан доживљај и може се упоредити са летењем у ваздуху, авионом, са свим пратећим симптомима, каже наша екипа која је недавно све то прошла. Из лифта се, дакле, улази у ходнике јаме, који су пространи и осветљени. Под ногама је ризла. Кафић "Јама" је ту - одмах иза ћошка. Некадашња рударска канцеларија претворена је у кафе од шездесетак квадрата са столовима, клупама и шанком.

Простор је уређен и опремљен тако да посетиоцима дочара радну атмосферу и услове у којима су радиле генерације рудара на великим дубинама.Бакрорези са мотивима рудара окачени су на „зидове" као и рударска опрема, лампе, сирене, телефони и табле са натписима који бележе историју рудника и имена најбољих међу најбољима.

Међед Хусеиновић је за Боране Алија Сиротановић. Његов лик се није нашао на новчаници али је за свој рад одликован највишим признањима у време Тита и зарађивао више од директора борског рудника. Директор је имао плату пет и по хиљада динара, а Међед 10 до 40 хиљада динара. То је нашој колегиници Наташи Аћимовић испричао водич, мастер рударства, Саша Србуловић.

Уредник и водитељ Мирјана Никић.