Ђанго Ренарт

Над свим тим повлачила се увек она иста издвојена нит мелодије непогрешиво пратећи ритам, уплићући и оплећући се брзим и хитним арпеђима непрекидно у покрету, никад не оклевајући, никад не губећи везу и не застајући да је опет ухвати; нагло прелазећи из чврсто сазданог, лако акцентованог, меланхоличног ритма џеза у оштри, неправилан и експлозиван цигански ритам, који је ронио сузе за животом и истовремено му се смејао, сувише брз за ухо да може да га прати, сувише оригиналан за разум да може да га следи, одвише заморан за памћење да га тачно сачува. Американац Еди Ленг је био добар, али Француз Ђанго био је недокучив, попут Бога“ - написао је Џемс Џонс у 32. поглављу свог романа „Одавде до вечности“.

Опчињен музиком Ђанга Ренарта, амерички писац најпре је хтео о чувеном француском гитаристи да напише роман, али заглављен у беспућу измишљеног, стварног, препричаног и невероватног о његовом животу и стваралаштву, уместо стотина страна, оставио нам је невелики али драгоцени књижевни спомен, дужи од наведеног пасуса.

Наше су намере скромније од Џонсових, па се надамо да ће нам и лутања бити краћа, јер емисију о Ђангу могли смо да почнемо а да његово име и не поменемо. Могли смо само да пустимо Облаке, Нагин, Ануман, Мајнор свинг, Дафне, Свинг ’42, Ђангологију, Белвил, и већ после неколико тонова знало би се ко ће бити наш гост из прошлости.

Од пратећег инструмента створио је „гитару која плаче и која се смеје, гитару људског гласа“, како је рекао француски уметник Жан Кокто; један је од највећих гитариста свих времена, ако не и највећи, јер није имао све прсте на броју. Иако музички неписмен, многе своје композиције увео је међу џез-стандарде, био је пионир европског џеза, џипси свинга и хот џеза, суоснивач чувеног квинтета “Hot club de France”, велика светска звезда – Ђанго Ренарт!  

Аутор и уредник емисије – Мирјана Блажић