четвртак, 19.01.2017, 20:00 -> 11:14
Код два бела голуба
У јесен 1937. године Бранислав Нушић се озбиљно разболео. Имао је тада 75 година. По савету лекара, Нушић је пристао да се подвргне операцији, у нади да ће још живети, колико и његов отац.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
.jpg "Реџа џамбас и синови")
Госпођа Анка Живадиновић, сестра Бранислава Нушића, храбрила је себе и породицу:
- О да ви само знате колико је дуго наш отац живео. Имао је 96 година када је умро. А овако је исто изгледао као Ага и ја: шака јада. Ситни смо ми, мали, печени, али живимо...
Београђани су се свакодневно интересовали за стање Нушићевог здравља. Дневни лист Правда, пре свих других, донео је некролог о смрти великог писца. У другим новинама о томе није било ни речи.
Много година доцније, Милан Ђоковић у то време новинар Правде и Нушићев пријатељ, објавиће у својој књизи Онај стари Београд, како је до тога дошло. Он је, наиме, био аутор поменутог некролога, а идеју за то да му је Милан Грол, верујући да ће то увеселити оболелог Нушића, онако како је он друге увесељавао.
Дакле, Нушић је био један од ретких смртника који је у рукама држао новине са вешћу о својој смрти, која је, по честом новинарском обичају, унапред била срочена.
Бранислав Нушић преиминуо је на Богојављање, 19. јануара 1938. године. Било је тачно 12 сати и 23 минута.
Миливој Предић написао је књигу Нушић у причима у којој се не ређају само анегдоте и згодице из Нушићевог живота, већ обухвата најзначајније деценије за наш књижевни, политички и социјални живот.
Радио Београд 1, 20.00
Насловна страна: Нушић нa oтвaрaњу Умeтничкoг пaвиљoнa Цвиjeтa Зузoрић, 1928.
Коментари